АВРАМОВА ДЕЦА

Живана Војиновић: АВРАМОВА ДЕЦА – Поменик шабачких и подринских Јевреја, Орион-арт Београд, 2015, страна 596

Заборав је најмање проклетство нашег времена. На то су раније биле теже осуђене многе генерације, јер је било мање писмених и мање информативних средстава. Савремено доба је време брзог информисања, али и време брзог заборава. Једино штампана књига која се нађе у јавним и приватним библиотекама, сачува памћење и сећање.

Књига “Аврамова деца”, ауторке Живане Војиновић на 600 страна великог формата представља шабачке Јевреје од првог помена до данашњих дана. А то је суморна историја у којој је доста неразумевања, жутих трака и прогона који прате овај народ од његовог настанка. У такву слику уклапају се и шабачки Јевреји, а ова књига, чедо дугог истраживања и упорног рада чува те људе од заборава. Наслов књиге настао је од израза “Аврамово племе” јер су Јевреји племе чији је први патријарх био Аврам, па њега сматрају родоначелником. Аврама, иначе, поштују поред јеврејске и хришћанска и исламска религија. 

Књига Живане Војиновић, рођене у Мачви, је документована прича о шабачким Јеврејима од њиховог првог помена до данашњих дана. Та документована прича почиње у 16. веку, а масовно се наставља у 19. и 20. веку. У причи је тешко раздвојити шабачке и београдске Јевреје, јер се историја тих људи најчешће везује за оба града. Исто тако је незахвално препоручити ову књигу широкој читалачкој публици, јер је уско оријентисана на историју Јевреја чији су корени у Шапцу. Али, то је незаобилазна књига не само за историчаре Јеврејске популације у Србији, него и за историчаре Србије, а посебно српске културне историје чији су они били нераздвојни део.

Шабац је у 19. веку доживео процват, па није чудо што га Каниц у свом путовању кроз Србију назива “мали Париз”. Том процвату су вредан допринос дали и његови становници мојсијевске вере. Ту су поникле и развиле се многе породице које су изнедриле великане наше културе. Томе је допринео и господар Шабачке нахије, Милошев брат Јеврем Обреновић, један од најобразованијих чланова те владарске куће и тога времена. Одатле потичу, између осталих, породице, Барух, Русо, Винавер (Станислав Винавер), Коен (Леон Коен), Папо, Алмули, Давичо (Оскар Давичо), Албахари (Давид Албахари)… Допринос само поменутих чланова тих породица историји и култури Србије је огроман и тешко мерљив. А детаљи породичних историја који се налазе у овој књизи, не могу се другде наћи, драгоцени су за истраживаче.

У Другом светском рату је по наредби Хитлера такозвано “јеврејско питање” требало решити физичким уништењем свих Јевреја. Стратишта у Јарку код Шапца, Старо Сајмиште и Јајинци угасили су многе јеврејске породице. Истовремено су у Мачви били и сјајни примери чојства, спасавања деце, па и читавих јеврејских породица. Међу “Праведницима међу народима” налазе и имена Срба из Мачве који су пружили руку спаса Јеврејима. У књизи је испричана и свака од тих прича.

Данас у Шапцу постоји јеврејско гробље, једно од највећих у Србији. Синагога треба да се претвори у Дом сећања на шабачке Јевреје. Постоје и улице које су назване по познатим шабачким Јеврејима. Постоји грађа о некадашњим становницима и тада веома значајног града на Сави. Ова књига је један од споменика. Рукопис ове књиге добио је Прву награду “Жени Лебл” на међународном конкурсу Савеза јеврејских општина Србије 2012. године.