Џ. Кембел: ХЕРОЈ СА ХИЉАДУ ЛИЦА, едиција „Златно руно“, превод са енглеског Бранислав Ковачевић, „Златно руно“, Београд 2018, страна 363, тврди повез
Необично је да се у ово наше време говoри о митовима, али по свему судећи они су још актуелни и играју важну улогу у нашој свакодневици, иако су идеолошка творевина преисторијског времена, најчешће посвећена настанку живота и света. Песници и уметници у митовима налазе неисцрпно богатство мотива, извор грађе за нова уобличавања приче о свету. Ни савремени човек није ослобођен од те приче: кинески јинг и јанг, старогрчка легенда о Зевсу и Хери, египатски мит о Озирису и Изиди, хришћанска прича о Адаму и Еви, индијскa о браману и атману… да не набрајамо, о свему томе је обавештен и савремени човек. Делови мита су ритуали, а ми поштујемо ритуале: рођење, давање имена, обрезивање, пунољетство, склапање брака, погреб. Читав живот човеков је такође својеврстан митски образац – од гроба материце до материце гроба.
Митске приче су у корену сваког народа и сваке културе. Многи су се на различите начине бавили њима, а у данашње време незаобилазни ауторитет за ову област је Џозеф Кембел.
Џозеф Кембел (1904-1987) је књигом „Херој са хиљаду лица“ уздрмао и изменио многа схватања о митовима, херојима и спасиоцима. Објавио је више књига о митовима (Моћ Мита, У свету мита), али је ова његово најбоље дело. Његове књиге су утицале на многе ствараоце, између осталог, на В. Дизнија (анимирани филм „Краљ лавова“) и Г. Лукаса („Ратови звезда“).
Шта је то што је Кембел видео, а што остали истраживачи митова нису запазили?
Одговор је добрим делом у наслову књиге: видео је да сви хероји и спаситељи света, без обзира у ком времену и у којој земљи се јављали (а митови су настајали свугде где је било људи, једнако у Грчкој, на Јукатану, у Кини, на Криту, међу аустралијским Абориџинима или северноамеричким Индијанцима, на Гренланду или у прашумама Амазоније и Африке) – по готово истом обрасцу. Тај образац је Кембел назвао мономит.
Како мит, без обзира на нашу способност његовог модерног читања и даље игра улогу у нашем животу? А где је херој у томе? Херој је најчешће побуњеник против локалних ограничења, љубитељ авантуре и промена, човек или жена који виде нешто добро – али на другој обали.
Пут тих људи, љубитеља промена, хероја, то је оно чиме се бави ова књига. Хероји, разуме се, нису исти, иако се њихово настајање може подвести под сличне обрасце. Хероји заједнице у које спадају државници, владари, законодавци, чине прву групу. Друга група су хероји цивилизације – епохални проналазачи, чији проналасци су донели добробит свима и научници разних опредељења. Трећа група су хероји културе, а у њој су се нашли творци религија, реформатори и уметници чије дело је имало планетарни значај и утицај.
„Циљ јунаковог путовања није да се идентификује са било којим од ликова или са било којом моћи коју је искусио. Коначан циљ не сме да буде његово властито ослобођење или властита екстаза, него мудрост и моћ да служи другима“ – објашњава Кембел у интервјуу Билу Мајерсу.
Заједничка карактеристика свих хероја, али и препорука свим ствараоцима, је Кембелова порука: „Следите свој жар!“ Сви хероји, па и сви ствараоци, доследни су у томе, на путу остварења свога сна показују истинску храброст, истрајност и безгранично пожртвовање. Срећна околност је да се они не боре за своју моћ и власт, већ да служе другима.
На путу хероја који почиње неком врстом позива (без обзира да ли је то унутрашња потреба или спољашњи подстицај) наилази се на многе препреке. У центру тога пута је најтежи део проблема (Јона у китовој утроби), ту долази до иницијације хероја, што се догађа у неприродном окружењу и уз учешће натприродних сила. Херој стиче посебне способности и пред њим се поставља питање повратка. Прометеј доноси ватру, Јасон златно руно, Буда нова сазнања, Исус опроштај грехова, иако су им судбине различите. Различити су и њихови водичи на том путу: Хермес, Меркур, Тот, Свети Дух… Увек су присутне и жене, јер уз Адама иде Ева, Дафне уз Аполона, Брунхилда уз Зигфрида, принц уз Успавану лепотицу… Женски принцип даје искупљујућу енергију.
Митови су настајали у свим временима. Зато у њима срећемо и архаизам и футуризам. На путу хероја чекају демони детињства, сукоби оца и сина, тешкоће које живот увек носи са собом, али и помоћ. Не заборавимо да помоћ хероју може да буде и нешто сасвим једноставно – сетимо се само Аријадниног конца којим се решава тајна лавиринта. Лутања хероја су потребна да би он коначно нашао себе. Због тога је пут митолошког хероја често унутрашњи, а дарови на његовом путу су знање, додатна снага, а понекад и досетка која му омогућава победу. А на том путу су већ позната двојства: биће – небиће, живот – смрт, лепо – ружно, добро – лоше, напоље – унутра… И, увек се покаже да су за коначни завршетак потребни и мушко и женско, да се изразимо начином будиста, две половине истог зрна грашка. Јунаци на свом путу шире видике, јер виде више, а онда и схватају више. То значи да они морају да савладају сопствена ограничења, иначе ће погрешити као, рецимо, Мида.
Савремени човек је добро обавештен, па се на специфичан начин односи и према митологији. Хероји су све мање бајковити. Могло би се рећи да се постепено отварају за свакодневицу. За савременог човека свако је од нас херој, јер негде у нама успаван је тај херој, краљ, неки изразимо се нашим начином, Марко Краљевић.
Јављају се веома разнолике теорије о митологији. Док Фејзер, рецимо, сматра да је митологија слаб покушај објашњења природе (али ми никако не одбацујемо његову „Златну грану“), Милер мисли да је митологија у целини производ песничке маште појединаца. Социолог Диркем покушава да је објасни као складиште алегорија која помажу појединцу да се саобрази с групом, а Јунг је види као лично и колективно несвесно, па ипак ментално наслеђе човечанства. Црква са своје стране покушава да је прикаже као божје обраћање својој деци.
„Истина је једна, само је мудраци зову разним именима“ – каже се у Ведама. А да би се сазнала истина, треба много тога знати. Зато ова књига служи и као зборник митова, ту су стотине страна различитих митова из разних заједница на нашој планети. Уз њих – објашњење како их је Кембел схватио. Поред тих бројних навода из митова у књизи је дато и 80 ређе виђених фотографија које изворно илуструју митове. Међу њима је хришћанска религија од дословног слеђења Исуса (првобитно хришћанство), затим медитирања о Распетом (рано и средњовековно хришћанство), преко одбацивања инструмената вере (протестанти) па до идеалног човека без аскетизма (либерално хришћанство).
Митови, разуме се, имају још много димензија, али за њихову потпунију анализу потребно је више простора и пажљивије студирање њихових садржаја.
Књига је пажљиво и зналачки приређена, обилно документована изводима из митова, богато илустрована и у чврстом повезу, како и заслужује, јер је један од темељних приручника за боље схватање света у коме живимо.
