Миха Мацини: ДЕТИЊСТВО, превела Драгана Бојанић Тијардовић, издање “Орион арт” Београд 2018, стр. 196, броширано
Словеначки писац Миха Мацини појављује се пред српском читалачком публиком други пут (после својевремено политички актуелног романа “Избрисани”) сада новим романом под једноставним насловом “Детињство” у веома добром преводу Драгане Бојанић Тијардовић, захваљујући београдском издавачу “Орион арт”. Овај издавач је готово једини који после распада заједничке земље објављује преводе словеначких аутора. Миха Мацини (1961) је занимљива и свестрана личност, успешан сценариста и редитељ, аутор више филмова, писац неколико десетина књига, превођен на десетак језика.
Роман “Детињство” написан је у првом лицу, а аутор каже да је то “аутобиографски роман у измишљеним причама”. Јачина доживљаја која прелази у болесну опсесију одлично је приказана. Дечакова мајка је отуђена од њега због сопствених животних промашаја, а васпитава га Нона (бака) која је болесно религиозна. Роман личи на исповедну прозу, али је кроз њега дата сјајна психолошка анализа одрастања. Петогодишњак је заробљен у свету “Житија светих”, прича о грешности и смрти, којима га плаши његова Нона, као божјом казном за сваки и најмањи дечји несташлук.
Везивање дечјих несташлука и божје казне, паклених мука као казне за гледање кроз прозор и то стално очекивање Содоме и Гоморе описано је веома убедљиво. Читалац, хтео не хтео, жали дечака и његову дубоко повређену психу у коју Нона уграђује све могуће страхове, који ваљда муче њу на крају животног пута.
Људима који се баве дечјом психологијпом, васпитањем, утицајем на формирање дечје личности у периоду одрастања, овај роман говори много. И говори то добро и убедљиво. Он је тако убедљив да се човек лоше осећа после читања неких поглавља.
Овај роман је опомена: пазите како васпитавате своје потомство. Највећи број страхова, фобија, поготово страх од одлучивања, затим страх од односа са другим полом, страх од слободнијег понашања које подразумева и изражавање сопствене личности, а да не говоримо о страху од коначности – све се то гнезди у дечјој психи у годинама одрастања и формирања. Од тога зависи какав ће човек израсти од детета, како ће се односити према раду, околини, својим најрођенијим, па и према животу уопште.
Писац је успео да се успешно врати у сопствену прошлост, успео да нам представи страхове и недоумице које је преживео у годинама одрастања, али је расплет изградио само на једној реченици свога ујака који му каже да ће све проћи, па и детињство и да ће он, као јак дечак, израсти у доброг човека. После онако успешних описа пада, можда је требало да се аутор позабави и тим победама над грешкама на којима су га формирали. Но, можда ће то бити тема неког другог романа.
Треба истаћи још један утисак: издавач је добро оријентисао да нам понуди заиста добре књиге словеначких аутора, литературу која је знатно изнад продукције љубића, кримића и лоше фантастике који су преплавили излоге многих издавача у трци за бољом зарадом.