Џозеф Кембел, ХЕРОЈЕВО ПУТОВАЊЕ – Џозеф Кембел о свом животу и раду; превео Бранислав Ковачевић, издање Златно руно/Милстоне, Београд 2021, 226 страна, тврд повез, илустровано
Џозеф Кембел (1904-1987), рођен у Њујорку, после средње школе, студирао је на Универзитету Колумбија, а затим на универзитетима у Паризу и Минхену, аутор је култне књиге “Херој са хиљаду лица”. Та књига изазвала је коренит преокрет у схватању митова, а што је занимљиво, постала и веома популарна код широке читалачке публике. Српско издање те књиге појавило се пре две године, а сада исти издавач нуди и књигу “Херојево путовање – Џозеф Кембел о свом животу и раду.” Ова књига је настала на занимљив начин и није директно Кембелово дело.
Једна екипа познавалаца и љубитеља Кембеловог рада на иницијативу Стјуарта Брауна подухватила се не баш лаког посла да Кембелова предавања, интервјуе и разговоре филмски обради јер је постојало прилично велико интересовање за Кембелов рад. Припреме су трајале годинама, да би филм почео да се снима у јануару 1982. у Институту Есален у Калифорнији. Филмска верзија је премијерно приказана у пролеће 1987. године. У фебруару 1987. приказан је филм Херојево путовање – свет Џозефа Кембела. Џозеф је преминуо претпоследњег октобарског дана те године.
Показало се да је и поред филма остало много материјала, па је иста екипа кренула у нови подухват и на основу прикупљеног материјала је настала књига “Херојево путовање”.
Кембел је објавио двадесетак књига о истој теми – митовима и митологији. Још десет књига је приређено на основу његове заоставштине Свакако најпознатија међу њима је “Херој са хиљаду лица” а о њој је већ било речи на овом месту. Исти издавач, чини нам се потпуно оправдано, одлучио се да изда “Херојево путовање, причу о животном и стваралачком путу Џозефа Кембела. Но, то није туђа реч о њему. Из богатства филмског материјала издвојена је прича о настанку његове најпознатије књиге. Он тврди да се херојево путовање у свим културама и у различитим митовима одвија по сличном обрасцу, па су приређивачи и Кембелову животну причу организовали по обрасцу његовог чувеног дела. Ова књига није само животопис, већ пружа много више одговора о неким детаљима мита о херојевом путовању, разјашњавајући недоумице, а истовремено говори о стваралачком чину, сагледаном на његовом примеру. Материјал је приредио Фил Кузино, предговор написао Стјуарт Браун, а на српски језик је превео Бранислав Ковачевић. Књига садржи бројне фотографије из Кембеловог живота, опширну библиографију и веома пажљиво урађен индекс појмова и имена.
Његов рад се креће од Аполона до Апола, од времена Буфало Била па до времена Ратова звезда. Концепција књиге “Херој са хиљаду лица” била је она Аријаднина нит која је ауторе филма успешно водила кроз Кембелово стваралаштво, од првих сазнања о индијанским тотемима до светски познате личности која је мењала нека темељна схватања духовне историје света.
Кембел је 1934. године прихватио да у колеџу “Сара Лоренс” предаје компаративну књижевност и митологију. Предавао је 38 година. Ту је научио да се суочи са животом, а девојке у колеџу, каже он, помогле су му да са женске стране схвати неке ствари и да митове сагледа из перспективе личног живота. Оженио се 1938. године са Џин Ердман и са њом провео у браку и на заједничком раду преко пола века. Занимљива је његова дефиниција брака: “Брак значи – усклађивање.” Он брак дели на два периода – биолошки, који даје породицу и алхемијски – време сарадње и усклађивања.
Како достићи космос у себи? пита се Кембел. Данас имамо слике са Месеца, знамо да постоје стотине хиљада галаксија и да је свака велика као наша Кумова слама, али имамо и мит о Христовом успећу на небо или о Вазнесењу Богородице. Није чудно што се човек нађе на муци – да ли све то одбацити и прогласити за лаж или све то прихватити као симболику. Приказивање мита као метафоре омогућавало је Кембелу да мит повезује са савременим човеком. Често су га питали да ли своје тумачење да повеже са богом у новом добу, а он одговара да је бог метафора за тајну која надилази људску категорију мишљења. Но, многи људи и данас мисле да су метафоре чињенице, а прихватити бога, анђеле, демоне, рај и чистилиште за чињенице, људима смета да схвате целу причу, јер и сама митологија је метафора, а сва та симболика наш унутрашњи простор.
Кембел тражи и налази везе између симболичког, психолошког, духовног и уметничког. Он поново интерпретира старе приче, па их том реинтерпретацијом чини “живим” у нашем времену. Узимајући јединство људског рода као темељну одредницу њему је било могуће филозофско читање јединства духовне историје човечанства. Много тога, ако не све, зависи од угла гледања. Ако кажемо “светла су упаљена” мислимо на сијалице, свеће, лампе као средство за стварање светлости. Када кажемо “Светло је упаљено” мислимо на светлост. Одатле закључак о идентификовању човека – са сијалицама или са светлошћу, а из тога и она фина разлика између индивидуалног и општег.
Како се митологија интегрише у свакодневни живот – било је често питање које су слушаоци постављали Кембелу. Његов одговор је био да је за то битан – ритуал. Ритуал ставља појединца у контакт са нечим што није плод његове намере, већ се ту нађе у улози извршиоца. Тако се митологија интегрише у живот путем ритуала. А шта значи разумевање мита? То је, у ствари, досезање космоса у себи. Шта је најбоље на херојевом путу? Он тврди да је то уживање у пријатељима који се стекну на том путу, уживање у јелу, разумевање игре која се зове живот и потпуно учествовање и уживање у животу.
Он на једном месту каже да му је помогла констатација са гроба неког старог револвераша: “Буди то што јеси, јер ако будеш оно што ниси, тада ниси оно што јеси.” Он се на свом стваралачком путу држао тога да буде оно што јесте – истраживач и тумач митова. Пратио је своју фасцинацију из детињства. И, очигледно, није погрешио. Могло би се рећи да се трудио да остане у складу са природом, а то природа богато враћа. То му је помагало и да схвати проучавајући митове на разним крајевима света, да је свугде “центар света”. Он је радио оно што је волео. Ако човек не воли оно што ради – каже он на једном месту – онда он није у томе. Додуше, када се има у виду да нема ни савршеног посла ни савршеног човека, онда је добро научити да волимо нечије несавршености. На тај начин Кембел сагледава мит о светом гралу, као тражење бога у сопственом срцу.
Има у овој књизи и једна прича о тигру кога су подигле и отхраниле козе и који мисли да је коза. Већина социолошких и религијских књига, каже Кембел, учи нас да смо – козе. А можда није тако, можда у себи треба да пробудимо нешто друго. Јер, сви ми носимо одећу која нас можда друкчије приказује. Треба наћи своје лице тигра, без обзира на одећу којом се приказујемо као коза.
Људи који су прочитали “Хероја са хиљаду лица”, наћи ће у овој овој књизи шире објашњење многих ставова тек дотакнутих у “Хероју”. Истовремено ће, пратећи Кембелов пут од средњошколских дана до његовог одласка у вечност, наћи разрешења за многе недоумице које је изазвала прва књига и схватити какав је био стваралачки пут овог генија.
