Момчило Исић: Милош Московљевић (1884-1968) Живот и дело, издање Института за новију историју Србије, Службеног гласника и ИК Византија, Београд 2017-2018, 696. стр, чврст повез; Дневници Милоша Московљевића 1916-1968, књигњ 1-5, приредио Момчило Исић
Улога појединца у историји била је тема многих стручних расправа. У нашој историографији личности су често остављане по страни, иако су појединци итекако утицали на токове догађаја, па и на читаве историјске процесе. Но посао писања о појединцима најчешће је плод мукотрпног истраживања, прикупљања опште грађе, а онда одвајања индивидуалног и општедруштвеног, при чему није лако одредити улогу појединца у току одређеног временског периода и у склопу неког друштвеног процеса.
Ова питања намећу се када се пред читаоцима одједном појави шест дебелих књига (4.100 страна) великог формата о Милошу Московљевићу (1884-1968). У првој је др Момчило Исић, научни саветник Института за новију историју Србије описао Московљевићев живот и рад, а у осталих пет је приредио дневник др Московљевића.
Др Милош Московљевић, рођен у селу Варни на путу Шабац – Крупањ, је личност која је имала важну улогу у нашој науци и политици. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата, био представник српске владе у Русији, лидер Савеза земљорадника, троструки народни посланик у Народној скупштини Краљевине СХС, савезни и републички посланик у социјалистичкој Југославији, министар, изасланик ФНРЈ у Ослу и Каиру и први доктор Филолошких наука који је ово звање стекао на Београдском универзитету. Био је заиста изузетна личност за научну обраду.
Припрема књиге и дневника захтевали су дугогодишњи рад. Московљевић је био свестрана личност, он је активно учествовао у науци, политици и друштвеном животу свога времена. Додајмо, о свему томе се могло сазнати из прве руке – Московљевић је свакодневно од 1916. па готово до последњег дана живота 1968. године водио лични дневник, који је био остављен на чување у САНУ.
То је био својеврстан изазов за историчара српског села, чему је др Исић посветио читаву своју научну каријеру, да Московљевићеве дневничке белешке приреди за штампу. Те белешке су му у почетку помогле да направи опширну и сјајно документовану монографију о др Московљевићу. „Кривац“ је било и Московљевићево дугогодишње ангажовање у предратној политичкој странци Савез земљорадника, чији су чланови били највећим делом са српског села. Др Московљевић је био један од оснивача и готово стално у најужем руководству странке.
Др Исић у Монографији констатује да је др Московљевић стварао историју, али да је истовремено био и њена жртва. Он је, иако учесник ратова, дипломата, посланик – врло брзо постао непожељан и дошао у сукоб са врхом власти у Краљевини, али и у социјалистичкој Југославији. Изгледа да његово схватање правде и истине није могло да се усагласи са врхом власти једног и другог политичког система. Одговоре ћемо наћи у овим књигама, од којих пет књига дневничке грађе представља вредан извор за дубље проучавање тих пет деценија наше друштвене, политичке и културне историје прошлог века.
Монографија о Московљевићу се појавила у оквиру пројекта „Традиција и трансформација – историјско наслеђе и национални идентитети у Србији у 20. веку“. Аутор је поделио монографију на три дела у којима је посебно анализирао политички и нациоанлни рад, културну, просветну и научну делатност и приватни живот ове занимљиве, али вишетруко значајне личности из прошлог века.